HIV I AIDS

Bitno je naglasiti da HIV i AIDS nisu isto. Osoba koja ima HIV, ne mora da ima i AIDS.

HIV

HIV, humani imunodeficijentni virus ili virus humane imunodeficijencije, je virus koji napada CD4 protein na površini limfocita, koji su zaduženi za odbranu organizma. Na ovaj način, oslabljuje imunitet organizma i stvara mogućnost da se razvije bolest Sida tj. Aids.

KAKO SE PRENOSI HIV

HIV infekcija se prenosi na 3 načina: nezaštićenim seksualnim odnosom (bez kondoma), razmenom igala za ubrizgavanje droge i vertikalnom transmisijom sa majke na dete.

PRENOŠENJE HIV-a

Informacije o različitim načinima na koji se HIV može i ne može preneti.

HIV SIMPTOMI

Nakon što se desi HIV infekcija organizma, što se može utvrditi pouzdano ako se uradi test na hiv virus. Prvi HIV simptomi se obično javljaju brzo, svega mesec ili dva nakon što ste bili izloženi HIV virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije.

• Nema simptoma – neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze
• Simptomi koji podsećaju na simptome gripa
• Povišena temperatura
• Iscrpljenost
• Uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV Virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega.

Zatim, kao da je sve rešeno, može da se desi da u narednim godinama ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko (može i preko 10) godina. U ovoj fazi nema simptoma – ova faza je poznata po tome što su hiv simptomi svedeni na minimum ili ih uopšte nema oticanje limfnih žlezda

DEFINICIJA BOLESTI

AIDS je skraćenica od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome ili francuskog termina (Syndrome d'immunodeficence Acquise).

Na našem jeziku skraćenica bolesti je SSID-a odnosno Sindrom Stečenog Imunološkog Deficita (uobičajeni i opšteprihvaćeni naziv je SIDA). U medicinskoj i nemedicinskoj literaturi širom sveta opšteprihvaćena skraćenica bolesti je AIDS.

Što se tiče definicija bolesti, one su deklarativno i medicinski veoma različite i date su kako od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) tako i od strane Centra za kontrolu bolesti u SAD (CDC - Center of Disease Control). Ponekad je za postavljanje dijagnoze AIDS-a dovoljno da postoje tzv. indikativne bolesti. To su obično infekcije različitim mikroorganizmima ili tumori, koji se praktično ne javljaju ni u jednoj drugoj bolesti sem kod AIDS-a. Njihova neobičnost odnosi se ne toliko na samog uzročnika, već posebno na određenu lokalizaciju infekcije ili tumora.

AIDS je najteža i terminalna klinička manifestacija hronične infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). To je poslednji stadijum HIV infekcije. Suštinski definicija bolesti data je iz jednog jedinog razloga, a to je da se potpuno odvoji HIV infekcija od AIDS-a. U poslednje vreme se sve više govori o Simptomatskoj HIV infekciji, da bi se što manje koristio izraz AIDS ili SIDA koji sa sobom nosi stigmu prikačenu u poslednjoj deceniji.

BITI INFICIRAN HlV-om NE ZNAČI ISTO ŠTO I BITI OBOLEO OD AIDS-a. Osoba može i desetak godina biti samo inficirana virusom, a da pri tome nema nikakve simptome bolesti i oseća se sasvim dobro. Kada broj CD4 limfocita padne ispod 200, osoba ili već ima, ili će skoro is- poljiti znake neke sekundarne infekcije ili tumora. te se smatra da se ovakve osobe moraju proglasiti obolelim od AIDS-a.

NAČINI PRENOŠENJA HIV INFEKCIJE

Jedini rezervoar HIV infekcije je čovek. Od ovog virusa ne mogu oboleti životinje, niti se sa njih virus može preneti na bilo koji način. Izvor infekcije za čoveka su različite ljudske izlučevine, jer se virus može naći u svim telesnim tečnostima ljudskog organizma. Međutim, količina virusa koji se mogu naći u pojedinim telesnim tečnostima zavisi od dva činioca:

• stadijuma bolesti (u asimptomatskoj HIV infekciji količina slobodnih virusa u telesnim tečnostima je manja nego kod manifestne bolesti - AIDS-a), i vrste telesne tečnosti.
• Koncentracija virusa koji se nalaze u različitim telesnim tečnostima je sledeća, počevši od najveće prema najmanjim. Samim tim, infektivnost telesnih tečnosti predstavljena je sledećim redom:
  1. Krv
  2. Sperma
  3. Vaginalni sekret
  4. Majčino mleko
  5. Pljuvačka
  6. Plodova voda
  7. Moždana tečnost
  8. Zglobna tečnost
  9. Suze
  10. Znoj

Izvor infekcije za čoveka najčešće su ipak krv i krvni derivati, vaginalni sekret, sperma i majčino mleko. U ostalim telesnim tečnostima koncentracija virusa je toliko mala, da je zaražavanje preko njih skoro sasvim teoretsko.

HIV se obično ne nalazi u mokraći zbog njenog izuzetno kiselog ph (kiselost neke tečnosti). Principijelno bi se mogao naći u situacijama kada bi mokraća bila neutralnog ph.

Virusa nema u noktima i dlakama, to su bezćelijske rožnate tvorevine.

Različiti načini prenošenja HIV infekcije su širom sveta zastupljeni u različitom stepenu. Tako, primera radi, dominantan način prenošenja infekcije u Africi je seksualni put (heteroseksualni), odnosno konsekutivno vertikalna transmisija, dok je u nekim zemljama Zapadne Evrope i SAD dominantan homoseksualni način prenošenja ili putem upotrebe nesterlinih igala kod intravenskih narkomana.

PERIOD PROZORA

Prazan period ili Window time je period u trajanju od 6 nedelja do 6 meseci nakon infekcije, prosečno 1,5-2,1 meseci, kada se antitela na HIV STANDARDNIM METODAMA ne mogu otkriti u krvi inficiranih osoba. Najuže rečeno, prosečno trajanje perioda prozora je oko 2 meseca.

Period prozora je termin koji se koristi samo u vezi rutinskog testiranja. On počinje od 6-te nedelje do 6-tog meseca od rizičnog kontakta. Period pre 6-te nedelje se ne zove period prozora, zato što ni nema smisla raditi rutinske testove na HIV, jer će oni biti negativni. Za praksu je bitno znati da je i u ovom periodu (prvih 6 nedelja), kao i u periodu prozora, čovek zarazan. Praktično desetak dana nakon ulaska virusa u organizam dolazi do sinteze antitela na različite delove virusa.

Njihova količina je do početka perioda prozora (6 nedelja od infekcije) nedovoljna da bi se dokazala rutinskim testovima, tek posle 6-te nedelje infekcije (sa početkom perioda prozora) njihova količina postaje donekle dovoljna da bi se dokazala.

U periodu prozora njihova količina sve vreme postepeno raste, tako da 6 meseci od infekcije ona moraju biti detektabilna, odnosno količina im je dovoljna da bi se standardnim testovima dokazala. U periodu prozora ova antitela su uglavnom vezana za pojedine delove virusa tako da i pored toga što postoje ne mogu se dokazati. Inficirana osoba je zarazna od samog početka. Preciznije, najzaraznija je na samom početku infekcije i u krajnjem stadijumu HIV infekcije, odnosno kada dobije AIDS. Zbog toga što je razmnožavanje virusa najintenzivnije na samom početku infekcije, znači u prvih par nedelja i na samom kraju infekcije, odnosno sa nastankom AIDS-a. Za vreme asimptomatske infekcije koja se uspostavlja praktično posle perioda prozora organizam količinu virusa neko vreme drži pod kontrolom.

U početku infekcije organizam je kao i kod svake druge infekcije na neki način isprepadan novim uljezom i treba mu odredjeno vreme da odreaguje, i stavi infekciju pod kontrolu.

Period prozora traje različito u zavisnosti od tzv. imunološke reaktivnosti određene osobe, odnosno od sposobnosti te osobe da brzo i adekvatno reaguje na prisustvo virusa tj. da stvori antitela. Neke osobe npr. boluju žuticu 3 nedelje neke 3 meseca što zavisi od imunološke reaktivnosti organizma. Znači, koliko brzo i u kojoj količini će određena osoba da stvori antitela na HIV je potpuno individualno. To zavisi od mnogih poznatih i nepoznatih bioloških faktora i domaćina i virusa.

Između ostalog od životnog doba, opšteg stanja organizma i ishranjenosti. Očekuje se, da jedna mlada, do tada zdrava osoba može da stvori brže antitela od jedne stare osobe, koje je već i pre toga bila slaba i iznemogla, bolešljiva, loše uhranjena.

HIV se ne prenosi bilo kojima drugim socijalnim kontaktom:

• rukovanjem, grljenjem, ljubljenjem;
• deljenjem pribora za jelo, posuda i posteljine;
• pljuvanjem, kijanjem i kašljanjem;
• preko insekata ili životinja;
• korišćenjem zajedničkog toaleta, bazena ili saune.

HIV ne može da preživi dugo izvan ljudskog tela (na površini tela, predmeta i slično), i ne može da se umnožava izvan ljudskog organizma.

HIV se retko može preneti:

• tetoviranjem, pirsingom i slično;
• razmenom pribora za ličnu higijenu na kojima ima vidljivih tragova krvi, a koji je prethodno koristila osoba sa HIV-om (npr. brijač).