Ljudi koji žive sa HIV-om često se suočavaju sa različitim izazovima prilikom poseta ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Neki od tih izazova uključuju stigmu i diskriminaciju, koje mogu dovesti do nespremnosti osoba sa HIV-om da potraže negu ili da otkriju svoj HIV status zdravstvenim radnicima. Takođe, osobe sa HIV-om su u većem riziku od razvoja određenih komorbiditeta, kao što su kardiovaskularne bolesti, određeni karcinomi i poremećaji mentalnog zdravlja. Pružaoci primarne zdravstvene zaštite treba da budu svesni ovih rizika i da obezbede odgovarajući skrining i upravljanje potrebnom negom za ljude koji žive sa HIV-om.

Razumevanje HIV infekcije, njenog lečenje i važnosti redovne medicinske nege može biti izazovno za neke pojedince. Pružaoci primarne zdravstvene zaštite treba da budu u stanju da efikasno komuniciraju, obezbede potrebne informacije i podršku kako bi osigurali da pacijenti mogu efikasno da upravljaju svojim stanjem.

Pored toga što pužaoci primarne zdavstvene zaštite trebaju biti na prvoj liniji kako za dijagnostiku HIV-a, tako i za prevenciju, oni bi takođe trebalo da budu sve više uključeni u zajednički tretman osoba sa HIV-om zajedno sa specijalistima za HIV. Primarna zdavstvena zaštita pruža stručnost u preventivnoj nezi i lečenju hroničnih stanja, što postaje sve važnije za starije osobe sa HIV infekcijom.

Rešavanje ovih izazova zahteva holistički pristup koji uključuje pristup sveobuhvatnim uslugama primarne zdravstvene zaštite, napore za smanjenje stigme i diskriminacije, kao i pružanje podrške kako bi se pojedincima pomoglo da prevaziđu prepreke i nastave sa svojom zdravstvenom brigom i negom.

U skladu sa rešavanjem pomenutih izazova, jedan važan pristup je integracija službi za HIV odnosno lekara infektologa za lečenje HIV-a iz ustanova tercijarne zdravstvene zaštite sa lekarima primarne zdravstvene zaštite kako bi se poboljšala zdravstvena briga i nega osoba sa HIV-om.

Tokom 2023.godine udruženje "Crvena linija" je započelo s projektom pod nazivom “Improved knowledge for improved health” koji je podržan od strane ELTON JOHN AIDS FOUNDATION. Ovaj projekat, pored aktivnosti usmerenih na prevenciju HIV-a i podršku osobama sa HIV-om, uključuje i aktivnosti jačanja saradnje između Domova zdravlja i Odeljenja za HIV/AIDS – Infektivne klinike, Kliničkog centra Vojvodine, kroz organizovanje edukacija za pružaoce primarne zdravstvene zaštite i kreiranje Vodiča o HIV infekciji namenjenog lekarima primarne zdravstvene zaštite.

"Ovaj materijal je proizveden u okviru projekta „Improved Knowledge for Improved Health “ koji se finansira kroz program RADIAN. RADIAN je saradnja između Gilead Sciences Europe Limited i Elton John AIDS Foundation. Finansiranje se obezbeđuje kroz grantove koje procenjuje i administrira Elton Džon AIDS Fondacija. Gilead nije uključen u izbor i procenu podnosilaca zahteva i izabrane primaoce granta."

Svrha i ciljevi obuke

Svrha obuke je doprinos unapređenju znanja i veština profesionalaca u Centrima za socijalni rad i drugim relevantnim ustanovama socijalne zaštite koje pružaju direktnu podršku osobama koje žive sa HIV infekcijom.

Program obuke „Promena je u nama“ je osmišljen kako bi Centri za cocijalni rad i druge ustanove socijalne zaštite u kojima se zaposleni profesionalci susreću sa osobama koje žive sa HIV infekcijom bili u stanju da bez straha od zaražavanja pružaju usluge HIV pozitivnim osobama uz nultu toleranciju na stigmatizaciju i diskriminaciju.

Takođe, program je namenjen unapređenju kompetencija stručnih radnika u Centrima za socijalni rad, kao i u drugim ustanovama, sa ciljem da svi korisnici ustanova socijalne zaštite imaju isti tretman bez obzira na svoj HIV status.

Početkom 2021. godine udruženje Crvena linija iz Novog Sada je otpočelo sa dvogodišnjim projektom “Promena je u nama” koji je podržan od strane “ViiV Healthcare Positive Action”, a koji ima za cilj smanjenje stigma i diskriminacije povezane sa HIV-om, kao i povećano razumevanje samostigme kod osoba sa HIV-om.

Jedna od aktivnosti predviđena projektom su edukacije medicinskog osoblja iz ustanova zdravstvene zaštite, kao i stručnih radnika iz ustanova socijalne zaštite sa teritorije AP Vojvodina na prepoznavanju i suočavanja sa stigmom, pristupu za nediskriminatorni rad sa HIV pozitivnim osobama i ključnim populacijama u riziku od HIV-a. Shodno ciljevima pomenutog projekta tokom 2022 godine udruženje Crvena linija je razvila i Akreditovala program obuke “Promena je u nama” kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Tokom novembar meseca 2022.godine, uspešno smo otpočeli sa edukacijama stručnih radnika iz sistema socijalne zaštite i realizovane su obuke u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Subotici. Tokom ovih obuka ukupno 55 stručnih radnika iz sistema socijalne zaštite je obučeno o HIV-u, prepoznavanju i razumevanju stigme vezano za HIV i o nediskriminatornom radu sa osobama koje žive sa HIV-om i drugim ugroženim grupama.

Polno prenosive infekcije (PPI) uključujući HIV infekciju, usko su povezane sa seksualno-reproduktivnim zdravljem svih nas i još uvek predstavljaju tabu teme o kojima se nedovoljno otvoreno razgovara. HIV infekcija je najprisutnija među mladima na uzrastu od 20 do 35 godina, kao seksualno najaktivnijim osobama.

• • Informisanju o normalnom adolescentnom razvoju, pubertetu i reproduktivnoj anatomiji i fiziologiji;
• • Povećanju razumevanja seksualnosti;
• • Informisanju o mogućnosti odlaganja seksualne aktivnosti dok ne budu spremni;
• • Razumevanju važnosti korišćenja kondoma ako su seksualno aktivni;
• • Smanjenju novih infekcija HIV-om i drugim infekcijama;
• • Smanjenju neželjenih trudnoća.

U skladu sa potrebama mladih da se više edukuju i informišu o prevenciji HIV-a i zaštiti svog reproduktivnog zdravlja i ove godine smo realizovali više aktivnosti putem vršnjačkih edukacija među mladima na pojedinim novosadskim fakultetima i tokom Javne akcije obeležavanja 1.decembra – Svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a, vredno radili na podizanju svesti i edukaciji mladih o prevenciji HIV-a.

Tokom vršnjačkih edukacija o prevenciji HIV-a, mladi su mogli više da nauče o načinima prenosa HIV-a, na koji način mogu da se zaštite od polno prenosivih infekcija (PPI) i HIV-a, novim načinima prevencije i zaštite od HIV infekcije kao što je pre-ekspiziciona profilaksa (PrEP), zašto je bitno da se redovno testiraju ukoliko su imali nezaštićene /rizične seksualne odnose.

Na ovaj način mladi su izjavili da su naučili dosta stvari koje ili nisu znali ili su imali pogrešne informacije o prevenciji HIV-a.

Isto tako, u skladu sa novim trendovima komunikacije i informisanja putem društvenih mreža, ljudi su mogli putem Facebook i Instagram stranice udruženja Crvena linija, da se upoznaju o važnosti lečenja HIV infekcije antiretrovirusnom terapijom (ARV) osoba sa HIV-om i njenom značaju u doprinosu smanjenja HIV virusa u krvi do nemerljivog nivoa i ne mogu preneti virus HIV-a seksualnim putem. U skladu sa tim da bi se ukazalo na ovu činjenicu, koristi se opšte prihvaćena krilatica “N=N”, koja označava “Nemerljivo = Neprenosivo”.

Sa ciljem smanjenja stigma i predrasuda prema osobama sa HIV-om i podizanja svesti među ljudima o ravnopravnosti i jednakosti osoba sa HIV-om u zajednici, organizovali smo “Dane otvorenih vrata” u prostoru udruženja Crvena linija za sve zainteresovane građane, koji su tom prilikom razgovarali sa HIV pozitivnom osobom i saznali više, kako se danas živi sa HIV-om i sa kojim se to preprekama osobe sa HIV-om susreću u životu. Na taj način, građani su ublažili i razbili predrasude i stigmu prema osobe sa HIV-om i da te osobe čine ravnopravne članove našeg društva, jer ukoliko se leče ni na koji način ne mogu da ugroze zdravlje svojih partnera/partnerki ili osoba u svojoj okolini.

Podršku u realizovanju svih aktivnosti i podizanja svesti o prevenciji HIV-a, smanjenju stigma i predrasuda prema ljudima koji žive sa HIV-om podržala je Medicopharmacia.

Forum je okupio lekare infektologe, epidemiologe, PrEP-aktiviste, predstavnike javnog zdravlja i organizacija civilnog društva koji su uključeni u lečenje i prevenciju HIV infekcije u Srbiji.

Cilj prvog PrEP Ekpertskog foruma je bio doprinos implementaciji pre-ekspozicione profilakse (PrEP-a) kao dela “Strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji” i dela kombinovanog pristupa prevenciji HIV-a u Republici Srbiji, kroz predstavljanje nacrta smernica za PrEP kreiranih od strane lekara infektologa prof.dr Snežane Brkić i prof.dr Daniele Marić sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Sačinjen nacrt predloženih smernica za PrEP sa zaključcima i predloženim preporukama učesnika PrEP Ekspertskog foruma će poslužiti kao osnova daljoj integraciji u obezbeđivanju uslova za izradu i usvajanje Nacionalnog vodiča za PrEP i PEP od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Nadamo se da će sačinjen predlog nacrta smernica za profilaksu pre izlaganja HIV-u (PrEP) doprineti bržem i ravnopravnijem pristupu biomedicinske prevencije HIV-a u okončavanju epidemije HIV-a u Srbiji.

Zahvaljujemo se svim učesnicima koji su odlučili da budu deo ovog PrEP Ekspertskog foruma, a posebno hvala donatoru Gilead na podršci za organizovanje skupa i mogućnosti doprinosa u izgradnji PrEP programa u Srbiji.

PrEP – takođe poznat kao pre-ekspoziciona profilaksa pre izlaganja – je tableta koju uzimate pre seksualnog odnosa koja u velikoj meri smanjuje rizik od dobijanja HIV-a (gotovo je 100% efikasna kada se uzima kako je propisano). Studije su dokazale da je PrEP veoma efikasan u zaustavljanju HIV-a: sve dok se uzima kako treba, PrEP vam nudi skoro 100% zaštitu od HIV-a.

Pokrenuli smo ovu kampanju kako bismo osigurali na neke činjenice u vezi PrEP-a – da se o tome mnogo priča ali malo zna! Podsećajući ciljne grupe na ono sa čime se sigurno suočava – ukoliko nisu pažljivi! Da nešto što predstavlja zadovoljstvo (seksualni odnosi bez zaštite) veoma lako može da preraste u agoniju sa neizvesnim krajem, ukoliko nema dovoljno poznavanja svrhe, informacija i znanja o odgovornoj upotrebi i prednostima ovog vida zaštite.

Zahvaljujemo se prof.dr Danieli Marić sa Klinike za infektivne bolesti – Klinički centar Vojvodine kao i prim. dr sc. med. Mili Paunić iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd što su deo kampanje da se o PrEP-u sazna što više i što bolje!

Kreirali smo PrEPARAČKU PRIČU kako bi vam skrenuli pažnju da obična avantura može postati triler, ali i prerasti u horor priču.

Više informacija možete naći i na našoj stranici PrEP

Informacije o besplatnom testiranju na HIV potražite i ovde NS CHECKPOINT

Kampanja se realizuje kroz projekat “Plan implementacije profilakse pre izlaganja HIV-u (PrEP) u Srbiji” podržan od strane Gileada Sciences Europe Ltd.

Da bismo razumeli kako se osećaju ljudi sa HIV pozitivnim statusom nije dovoljno da se informišemo o nastanku infekcije i efektima već je često neophodno da čujemo osobu koja je HIV pozitivna, da čujemo njeno iskustvo života sa HIV-om. Tim povodom, tokom prva tri meseca ove godine, organizovali smo četiri fokus grupe sa HIV pozitivnim učesnicima da bi istražili njihovo iskustvo prepoznavanja i doživljene samostigme i dobili analizu istraživanja.

Period adolescencije je sam po sebi izazovan i prate ga neretko pomešane i neretko burne emocije, zbunjenost i potreba da upoznamo sebe, izgradimo svoj identitet i pronađemo svoje mesto u društvu. Sve ove procese dodatno otežavaju sprovedene mere usled širenja pandemije, te su neki oblici podrške koji su inače dostupni adolescentima, poput škole, prijatelja i vannastavnih aktivnosti u značajnoj meri ograničeni. Takođe, situacija pandemije utiče na sve ljude, pa tako i odrasle članove porodice koji su u situaciji izolacije često osnovni izvor podrške, te tako i zbunjenost kod odraslih i burne emocije koje oni doživljavaju, kod adolescenata mogu dovesti do doživljaja smanjene sigurnosti a zatim i anksioznosti.

Kako bi dao svoj doprinos smanjenju ovakvih negativnih osećanja, osnažio mlade i pružio pomoć u negovanju njihovog mentalnog zdravlja, OPENS je u saradnji sa sledećim organizacijama pokrenuo kampanju “Sazvežđe podrške”:

• - SOS ženski centar
• - IZ KRUGA – VOJVODINA
• - Novosadski humanitarni centar
• - Podružnica za Južnobački okrug Društva psihologa Srbije i Institut za javno zdravlje Vojvodine
• - Grupa "IZAĐI"
• - Centar za pružanje emotivne podrske osobama u krizi i prevencija suicida "Srce"
• - Omladina Jazas Novi Sad
• - Udruženje građana Patrija
• - EDIT centar
• - Udruženje Crvena linija

Neki od problema na koje se želimo osvrnuti ovom kampanjom su:

• Balansiranje školskih i porodičnih obaveza u izmenjenom svakodnevnom funkcionisanju mladih
• Suočavanje sa osećanjima gubitka bilo koje vrste
• Pružanje podrške u situaciji izolacije
• Povezivanje različitih organizacija koja se bave temom mentalnog zdravlja radi unapređenja istog u izmenjenim okolnostima…

Mnoge organizacije pronašle su način da reaguju i nastave svoj rad prilagođavajući se okolnostima i specifičnostima situacije izazvane pandemijom. Tako su i organizacije koje se bave pružanjem psihosocijalne podrške nastavile svoj rad, sada prilagođen potrebama građana, među kojima su često i mladi.

Gore navedene organizacije stajaće na raspolaganju svima onima koji smatraju da im je pomoć i podrška neophodna. Važno je da u čitavom ovom izazovnom periodu, razgraničimo stvari i pojave na koje nažalost ne možemo da utičemo, ali je potrebno da zadržimo dozu optimizma i nade.

Udruženje Crvena linija se bavi direktnom pomoći i podrškom ljudima koji žive sa HIV-om i gde su aktivno angažovane osobe sa HIV-om, koje kroz svoje višegodišnje iskustvo života sa HIV-om i edukacijama koje su prošle mogu da ti pomognu kao Parnjački savetnici. I tom prilikom podele sa vama sve bitne informacije, iskustvo, savetuju I edukuju za sve nedoumice života sa HIV-om. Takođe, u okviru udruženja je obezbeđena stručna Psihološka podrška za osobe sa HIV-om i muškarce koji imaju seks sa muškarcima.

Naš rad i delovanje se zasniva u prijateljskom okruženju, kao i na potpunom poštovanju diskrecije i anonimosti svake osobe.

Zakon o socijalnoj zaštiti koji je usvojen 2011. godine je osnovni važeći dokument koji je definisao da se socijalna zaštita ostvaruje pružanjem socijalnih usluga, materijalnom podrškom i drugim aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost pojedinaca i porodica od socijalnih službi. Drugim rečima, odgovor na prvi deo pitanja iz naslova kako socijalna zaštita može da pomogne je da je: socijalna zaštita tu da ojača pojedinca u situacijama kada on ne može sam da se izbori sa socijalnim i životnim teškoćama, ali nije tu da neko bude celog svog života korisnik socijalne zaštite.

Detaljnijim opisom u članu 41 Zakona o socijalnoj zaštiti navedeno je da je korisnik onaj kome je „njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito:

1. ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života;
2. ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici;
3. ako se suočava s teškoćama zbog poremećenih odnosa u porodici, zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika društveno neprihvatljivog ponašanja i drugih uzroka;
4. ako je žrtva trgovine ljudima;
5. ako je strani državljanin i lice bez državljanstva u potrebi za socijalnom zaštitom;
6. ako ima potrebe za domskim smeštajem i druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.

Vidimo da Zakon o socijalnoj zaštiti prepoznaje da produktivan život osobe može biti ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti i drugih okolnosti, ali Zakon o socijalnoj zaštiti ne izdvaja nijedan konkretan invaliditet ili bolest, čak se ne pominju ni hronične bolesti poput dijabetesa, hronične leukemije, hipertenzije, bronhijalne astme itd. U skladu sa tim ne pominju se ni ljudi koji žive sa HIV infekcijom kao posebno ugrožena grupa. Razlog zašto se konkretne bolesti ne pominju je činjenica da se socijalna zaštita ne bavi bolestima, već se bavi načinom kako osobe funkcionišu u svom socijalnom okruženju bez obzira na njihovo zdravstveno stanje. Tačnije, bavi se zdravstvenim temama samo u onim okolnostima kada je neophodno da osoba istovremeno dobija i zdravstvenu i socijalnu zaštitu (na primer: standardi socijalne zaštite su propisali da u domovima za stare uvek je mora biti angažovan i lekar i sl.).

Ljudima koji žive sa HIV infekcijom na raspolaganju stoje sve one socijalne usluge koje su organizovane u nekoj lokalnoj zajednici. Na primer, ukoliko neko ima problema u bračnom funkcionisanju može da se obrati bračnom savetovalištu po istoj proceduri kao i drugi korisnici sa bračnim problemima. Bračna i psihološka savetovališta najčešće funkcionišu u okviru Centara za socijalni rad, a savetovališta vezana za nasilje u porodici su često organizovana u okviru udruženja građana. Zatim, ukoliko je neko ostario i potrebna mu je pomoć negovateljica osoba može da angažuje službu pomoći u kući. Pomoć u kući je licencirana usluga koju pored državnih ustanova (gerontoloških centara i centara za socijalni rad) često pružaju i udruženja građana i privatni sektor. Ukoliko osoba koja živi sa HIV infekcijom ima materijalnih problema a ispunjava kriterijume propisane Zakonom o socijalnoj zaštiti može se obratiti nadležnom Centru za socijalni rad jer pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada svakom pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći propisane zakonom.

Iako mogu da koriste sve usluge i prava koje postoje u lokalnoj zajednici, usluge iz grupe savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga su najznačajnije za ljude koji žive sa HIV infekcijom. Suočavanje sa saznanjem da osoba ima HIV podrazumeva da je potrebno osobi saopštiti puno novih informacija i pomoći joj da ih prihvati, kao i da napravi nov način organizacije svog života. U praksi se pokazalo da je izuzetno korisno u ulogu pomagača u okviru savetodavnog rada uključiti ljude koji žive sa HIV infekcijom, pre svega zato što oni pokazuju dobar primer da sa HIV infekcijom osoba može aktivno da živi i da bude uključena u sve društvene tokove. U krugovima pomagača se odomaćio naziv parnjačko savetovanje a odnosi se na pružanje podrške ljudima koji žive sa HIV infekcijom od strane drugih ljudi koji žive sa HIV infekcijom pri čemu ti pomagači imaju pozitivna iskustva, uključeni su u zajednicu, uspešno se leče i žele da podele iskustva sa drugim pacijentima. Uloga parnjačkih savetnika je od velikog značaja za prihvatanje saznanja o HIV inficiranosti, za pravilno razumevanje svih aspekata HIV statusa i za motivisanje za otpočinjanje i pridržavanje lečenja.

Na žalost, ono što važi za HIV savetovališta važi i za većinu drugih savetodavno-terapijskih i socijalno-edukativnih usluga, a to je da se one bore za održivost jer većinu njih pružaju udruženja građana ili asocijacije pacijenata, a najveći deo tih organizacija nema stalno finansiranje. Usluge koje imaju obezbeđenu održivost su one koje se odnose na porodicu (porodična savetovališta) i uglavnom funkcionišu u okviru centara za socijalni rad.

Analizirajući zakonsku regulativu kao i socijalne usluge koje se pružaju u lokalnim zajednicama vidimo da ne postoje specifičnosti koje se odnose samo na HIV a ne odnose se na druge hronične bolesti. U svim uslugama pacijentima se pomaže da prihvate hroničnu dijagnozu, da usvoje nove informacije, da se prilagode novoj organizaciji života, da se samoorganizuju itd. Međutim, postoji jedna specifičnost koja se odnosi samo na osobe koje žive sa HIV infekcijom a to je postojanje diskriminacije i socijalne osude koje u našem društvu još uvek prate ljude koji žive sa HIV infekcijom. I dok prema obolelima od hroničnih bolesti poput: dijabetesa, kancera, bronhijalne astme i sl. pokazujemo saosećanje, sažaljenje, želju da pomognemo i sl. ukoliko se prvi put nađemo ispred nekoga ko ima HIV doživećemo strah, ljutnju, povući ćemo se iz odnosa i sl. Na žalost, nije retko da osobe zbog svog HIV statusa izgube posao, u ustanovama imaju drugačiji tretman itd.

Upravo zbog prisutne diskriminacije izuzetno je važno da se ljudima koji žive sa HIV infekcijom u potpunosti garantuje diskrecija tokom korišćenja socijalnih usluga. U Zakon o socijalnoj zaštiti je uvedeno šest prava koja su garantovana korisnicima socijalne zaštite, a čak dva se odnose upravo na čuvanje ličnih podataka. Prvo je pravo na poverljivost podataka koje garantuje da korisnik ima pravo na poverljivost svih privatnih podataka iz dokumentacije koja se obrađuje za potrebe izveštaja uključujući i one koji se tiču njegove ličnosti, ponašanja i porodičnih okolnosti i načina korišćenja usluga socijalne zaštite. Od prava korisnika na poverljivost podataka može se odstupiti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom. Drugo je pravo na poštovanje privatnosti prilikom pružanja usluga socijalne zaštite. Bez obzira što su ta dva prava, na poverljivost i na privatnost, Zakonom o socijalnoj zaštiti garantovana svim korisnicima usluga, neophodno je o njima posebno voditi računa kada govorimo o uslugama koje koriste ljudi koji žive sa HIV infekcijom. Razlog za poseban oprez je to što kada se nečiji HIV status otkrije ta osoba može u svojoj okolini da doživi posledice koje su najčešće negativne, puno težeg i trajnijeg karaktera nego što bi bilo da je u pitanju neka druga hronična bolest koju ne prati diskriminacija u društvu. I to bi bio odgovor na drugi deo pitanja iz naslova: nije potrebno da postoje posebne socijalne usluge, ali je NEOPHODNO da postoji poseban oprez pružaoca usluga.

Izvori:

Zakon o socijalnoj zaštiti, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2011

Tekst je nastao u okviru projekta “Unapredi svoje zdravlje” podržan od strane GlaxoSmithKline (GSK) sa predstavništvom u Republici Srbiji.