Nakon što se potvrdi HIV infekcija, osobe koje žive na teritoriji Vojvodine se upućuju na prvi pregled infektologa na Kliniku za infektivne bolesti, Kliničkog centra Vojvodine. Za ovaj pregled Vam nije potreban uput, a dočekaće Vas sestra Branka i doktorke Snežana Brkić i Daniela Marić. Nas tri se bavimo praktično samo HIV infekcijom, za šta smo završile brojne dodatne seminare u zemlji i inostranstvu. Ono što je bitno za osobu koja je tek saznala da ima HIV, naš Odsek je prijatno mesto gde Vas niko neće diskriminisati, gde ćete dobiti prave savete i uputstva kako dalje živeti sa ovom infekcijom.
Osobe koje prvi put dolaze na naš Odsek imaju brojna pitanja, ali vrlo često imaju samo izražen strah.
Potpuno je u redu, normalno i očekivano da osećate strah nakon što se saznali da imate HIV infekciju. Niste sami u tome. Mnoge osobe koje su kod nas došle prvo put, došle su uplašene. Neki su ljudi osećeli strah zato što su bili zabrinuti za svoje zdravlje i da li će moći i koliko dugo će moći, da žive sa HIV-om. Druge osobe, su ipak imale (i) strah od toga ko će saznati da imaju HIV i kako će osobe koje saznaju njihov status reagovati.
Koliko dugo se može živeti sa HIV infekcijom?
Najvažnija informacija koju osoba koja ima HIV infekciju treba da zna je, da se sa HIV-om može živeti normalno!
Ukoliko se HIV otkrije na vreme očekivano trajanje života osobe koja živi sa HIV-om je jednako kao kod osobe
koja nema ovu infekciju. Terapija HIV infekcije je neverovatno uspešna i u Srbiji relativno lako dostupna i
besplatna. Ukoliko redovno uzimate terapiju nakon najduže 6 meseci više nećete imati virus u krvi, a imunitet će Vam se oporaviti.
Šta mogu da očekujem kad prvi put dođem na pregled?
Vrlo verovatno će Vas dočekati sestra Branka, nasmejana crvenokosa sestra čiji će Vam broj telefona biti izuzetno važan, pa ne zaboravite
da ga zapišete pre nego što odete. Od lekara će tu biti jedna od dve doktorke koje rade na Odseku. Sigurno ćete imati pitanja za doktorku,
a i ona će imati pitanja za Vas. Nakon anamneze (otvaranja kartona), sa doktorkom ćete se dogovoriti kad ćete doći na inicijalnu obradu
(vidi dole). Za inicijal obradu kao i za sledeće preglede biće Vam potreban uput od lekara opšte prakse. Sestra Branka i doktorke Vam mogu
preporučiti lekara opšte prakse od poverenja, ukoliko ga do sada niste imali, s obzirom da će Vam uputi za pregled specijaliste trebati
svakih 6 meseci.
Koja su pitanja koja će Vam lekar postaviti kad dođete na Odsek za HIV/AIDS?
I mi ćemo imati par pitanja za Vas kad dođete prvi put na pregled. Da bi mogli da pratimo tok bolesti i uradimo šta je najbolje za Vaše zdravlje,
tokom prvog dolaska kod nas sestra Branka ili lekar će Vam otvoriti karton. Ovaj karton sadrži poverljive podatke o Vama i drži se zaključan osim
tokom radnog vremena kad u njega mogu da imaju uvid sestra Branka i lekari. U kartonu će se voditi podaci o vremenu nastanka bolesti, o simptomima
koje ste imali, o mogućem vremenu zaražavanja (nije nam važno kako ste se zarazili), o drugim bolestima koje imate. Takođe, na kontrolama u kartone
ćemo pisati tok bolesti kao i vredosti CD4 i PCR (o tome ćemo kasnije).
Šta podrazumeva inicijalna obrada?
Inicjalna obrada je prva hospitalizacija pacijenta tokom koje se određuje opšte zdravstveno stanje pacijenta. Ukoliko nemate teže simptome, vrlo verovatno
ćete bti primljeni u dnevnu bolnicu. Ukolliko su simptomi jače izraženi, na primer osećaj otežanog disanja ili visoka temperatura, bićete primljeni u bolnicu
na ispitivanje. Dnevna bolnica podrazumeva da na dan kad Vam je zakazano dođete na Odsek sa uputom za bolničko lečenje izdatog od strane lekara opšte prakse
(i overenog od strane komisije ukoliko niste iz Južnobačkog okruga). Po dolasku otvara se istorija bolesti, potom vadi krv i upućujete se na snimanje pluća i
stomaka. Nakon toga idete kući, a zakazuje Vam se ponovni pregled kad svi nalazi budu gotovi što je u normalnim okolnostima za oko nedelju dana. Na sledećoj
kontroli, kad lekar ima uvid u sve nalaze, ukoliko su svi uredni, započinje se antiretrovirusna terapija (ART).
Kako i kada se započinje terapija za HIV?
Terapija HIV infekcije se započinje kod osoba kod kojih su isključene druge infekcije, a što pre nakon otkrivanja HIV infekcije. Nakon što smo se primarnom
obradom uverili da ste inače zdravi i da nemate druge infekcije, predlažemo Vam započinjanje terapije za HIV. Jako važan preduslov za započinjanje terapije je
Vaša saglasnost da se terapija započne. Naime, Vi se morate složiti da želite da uzimate terapiju, jer jedan od najlošijih scenarija jeste da se terapija počne,
a potom da je pacijent samoinicijativno prekida/prekine. Kada započnete terapiju važno je da ste svesni obaveze da terapiju uzimate redovno. Neredovno uzimanje
terapije je u neku ruku opasnije od neuzimanja terapije, naročito kod osoba čiji imunitet nije loš i pored HIV infekcije.Ipak, većina osoba koje živi sa HIV-om
želi da se leči, te u tom smislu sa terpijom se vrlo često kreće za oko nedelju dana nakon primarne obrade.
Terapija se započinje tako što se pacijentu predstave terapijske opcije. U Srbiji je registrovan veći broj lekova za HIV infekciju te se prva terapija može
prilagoditi Vama i Vašim svakodnevnim aktivnostima, stilu života i drugim bolestima (povišen pritisak, šećer, bubrežne bolesti i slično). Svakako prva linija
terapije biće lekovi/lek koji se uzimaju jednom dnevno, svaki dan u isto vreme.
Nakon što se odredi terapija, lekar postavlja recepte na online platformu i upućuje Vas u apoteku koja je snabdevena lekovima koji su Vam neophodni.
Kako i kada podižem lekove?
Terapija za HIV infekciju je pokrivena redovnim zdravstvenim osiguranjem i za sve državljane Srbije je besplatna.Ipak, s obzirom na cenu terapije,
postoji relativno stroga
procedura ispisivanja recepata i podizanja lekova u apotekama. Lekove možete podići samo u određenim apotekamakoje nabavljaju ove
skupe lekove. Pacijentima preporučujemo da podižu lekove uvek u istoj apoteci, a to svakako može biti i apoteka u mestu u kom živite. Lekovi se podiži jednom
mesečno ili na svakih 21 dan na štamorate da obratite pažnju. Ukoliko apoteka dozvoli, lekove možete da podignete i za par meseci (unapred) stim da morate da
vodite računa da Vam je recept i dalje važeći. Naime, kad dođete na pregled kod infektologa koji ima pravo da piše recepte za HIV (u Vojvodini to su prof.
Turkulov, prof. Brkić i prof. Marić) lekar može da postavi recepte za 1 do 6 meseci. Na koji period lekar postavlja recept određuje lekar u dogovoru sa
pacijentom, a u odnosu na zdravstveno stanje i potrebne dalje kontrole. Recept koji lekar postavi na online platformu važi 14 dana, te ste u obavezi da lek
podignete do isteka važenja recepta. Takođe, treba da vodite računa da ukoliko su recepti ispisani na duži period lekove podižete svakog meseca u isto vreme
i da pratite kad je vreme za novu kontrolu i recepte.
Šta ako sam preskočio dozu leka?
Jako je važno da lekove uzimate svaki dan u isto vreme!
Neredovno uzimanje lekova je jedini razlog neuspeha do tad uspešne terapije.Ovo znači da će se virus ponovo pojaviti u krvi te da će
imunitet polako (ponovo) početi da slabi.
Svakako da ovo nije kraj sveta niti znači kraj zdravlja. Ipak, ukoliko kontrolni PCR (vidi dole) pokaže da imate detektabilan virus u krvi
(pozitivan PCR) onda će lekar da Vas pita da li redovno pijete lekove. Ukoliko ih do tad niste uzimali redovno za neke lekove biće dovoljno
samo da ih redovnije uzimate. Na kontrolnom PCR za 3 meseca ukoliko virus bude nedetektabilan(negativan PCR) onda znači da lekovi i dalje
deluju. Ipak, može da se dogodi da terapija koju uzimate sad više nije efikasna zbog čega će lekar da promeni Vašu terapiju.
Tada se daje
drugi izbor lekova, koji ćete možda morati da uzimate dva puta dnevno ili će uticati na masnoće u krvi ili imati druge neželjene efekte. U
svakom slučaju, ukoliko se redovno pridržavate terapije koja Vam je inicijalno data (prva linija lekova) i ako ove lekove pijete svaki dan
u isto vreme istu terapiju možete uzimati doživotno bez posledica na zdravlje.
Šta znače CD4 i PCR?
Na kontrolama će lekar povremeno tražiti da se urade CD4 i PCR. Oba su analize koje se rade u Kliničkom centru Vojvodine (u bolnici) i za
njih Vam nije potreban poseban uput.
CD4 je skraćeni naziv za CD4+ limfocite. Ovi limfociti su meta virusa s obzirom da je taj CD4 zapravo receptor na membrani
ćelija koje virus koristi da u njih uđe. Ove ćelije virus koristi za umnožavanje (virusi mogu da se razmnožavaju samo u ćelijama domaćina).
Nakon što se virus u ovoj ćeliji umnoži, kad novi virusi napuštaju ćeliju oni je unište. Dok god ima virusa u krvi, dotle se uništavaju ove
ćelije. Iako organizam stalno pravi nove CD4 limfocite, virus vremenom preovladava i broj CD4 se smanjuje. Normalan broj CD4 limfocita u
krvi je između 800 i 1200. Kad se broj CD4 smanji ispod 350 znači da je imunitet oslabio, a kad padne ispod 250 dolazi do faze značajnog
oštećenja imuniteta (SIDE ili AIDS-a). Stanje kad su CD4 ispod 250 je opasno po život s obzirom da se onda mogu razviti veoma teške
oportunističke) infekcije. Takođe je moguće da osoba ima SIDU, a da nema veće tegobe osim što je možda izgubila na telesnoj težini.
Kada uvedeno antiretrovusnu terapiju (ART) mi zapravo sprečavamo da se virus umnožava u ovim ćelijama (prekidamo ciklus umnožavanja na
različitim mestima) i ovo postepeno dovodi do samnjenja broja virusa u krvi. Merenje (bukvalno brojanje) virusnih čestica u krvi radi se
metodom PCR (pi-si-ar). Tako, kad kažemo da ćemo raditi PCR mi mislimo da ćemo proveriti da li ima i ako ima koliko virusnih čestica u krvi.
Nakon 6 nedelja do 6 meseci od početka terapije očekuje se da PCR bude negativan, odnosno da nema detektabilnih (vidljivih) čestica
virusa u krvi. Kako više nema virusa da uništavaju ćelije, sad će polako preovladavati oporavak CD4 ćelija od strane organizma, te očekujemo da
broj CD4 ćelija polako raste u toku godinu dana od početka terapije.
Da li je važno koliki mi je CD4?
Dokle god je CD4 preko 350 mi smo, a i vi treba da budete, zadovoljni. Kad je CD4 preko 500 smatramo da Vam je imunitet savršen. Apsolutno nije
važno da li je broj CD4 800 ili 1200 ili 2000 obzirom da broj CD4 ćelija zavisi od mnogo stvari (šta ste jeli, koliko spavate i slično).
Šta ako mi je pozitivan PCR?
Iako ne volimo da vidimo pozitivan PCR on obično znači da lekove ne pijete dovoljno redovno. Lekar će u slučaju pozitivnog PCR verovatno da
Vas pita koliko redovno uzimate lekove, a onda će verovatno da ga ponovi za 1-3 meseca. Vredosti PCR ispod 200 su obično benigne, i
popravljive. Za veće vrednosti PCR (preko 1000 uglavnom) lekar će se verovatno odlučiti da Vam promeni terapiju.
Imam negativan PCR. Kako i šta dalje?
Kako smo ranije spomenuli, negativan PCR je san svakog lekara i pacijenta, jer smo uspeli u zajedničkom naporu da eliminišemo virus iz krvi!
Ovo je sjajno iz nekoliko razloga.
Prvo, negativan PCR znači da više niste zarazni! Ukoliko nemate virus u krvi ne možete ga preneti drugome! Ovo ne znači da ne treba
više da koristite zaštitu pri odnosima, ali ako se dogodi nezaštićen odnos VI ne možete preneti virus drugo osobi.
Drugo, negativan PCR znači da će Vam se imunitet oporaviti i da više nećete morati da brinete oko lošeg imuniteta. Osoba koja živi sa
HIV-om, čiji CD4 nikad nije pao ispod 250, po negativizaciji PCR ima potpuno normalan imunitet! Nema virusa, nema pada imuniteta!
Treće, završili ste veliki posao i sad možete da se relaksirate. Od Vas se traži da redovno uzimate lekove kako bi održali ovako dobar rezultat
i da povremeno donesete kontrolne laboratorijske nalaze.
Zašto je važno da redovno radim kontrolne laboratorijske nalaze?
Pod kontrolnim nalazima podrazumevamo i laboratorijske nalaze koje radite u vašem Domu zdravlja a koje se odnose na nalaze krvi, urina,
funkcije jetre, bubrega i pankreasa, kao i nalaze masti u krvi. Lekarima koji leče HIV infekciju važna je funkcija ovih organa, a Vama su
važni nalazi jer su deo opšte kontrole zdravlja i nevezano za HIV infekciju.
Od prvog pregleda u našoj ambulanti koji je obično stresan zbog saznanja da imate HIV infekciju, vrlo brzo ćete doći u fazu kad će kontrole
biti rutina. Život ide dalje, svakodnevnica se menja i prilike oko Vas. Ukoliko imate značajno dešavanje u životu ili izrazito stresnu
situaciju, obratite se Vašem HIV doktoru ili Vašem parnjačkom savetniku.
Autor:
doc.dr Daniela Marić
Specijalista infektolog
Tekst je nastao u okviru projekta “Unapredi svoje zdravlje” podržan od strane GlaxoSmithKline (GSK) sa predstavništvom u Republici Srbiji.
Crvena linija
10 oktobar 2020